Eloksaža profila

alumil-srbija-alu-profili
aluminiumske-konstrukcije-svetlarnik-kupola-alu-savijeni-profili

Eloksaža je žargonski naziv za process površinske zaštite aluminijuma od korozije. Naziv dolazi od početnih reči na engleskom jeziku: EL (elektrolytical) OX (oxidation) of AL (aluminium). Proces se zasniva na elektrohemijskoj metodi anodne oksidacije.
Aluminijum prirodno stajanjem se presvlači jednim tankim slojem (oko 1 mikron) aluminijum oksida čime se stiti od dalje oksidacije. Tanki sloj ili opna nije dovoljne debljine i s estetske strane nije zadovoljavajuća. Zbog toga se aluminijumski profili podvrgavaju veštačkoj oksidaciji gde se debljina zaštitnog sloja krece od 12 do 30 mikrona.
Ovaj process se obavlja u specijalno dizajniranim kadama dim. cca 6m’ x 1m’ x 2,5m’ koje su poređane jedna pored druge, napunjene hemikalijama , i prate tehnološki tok eloksaže.
Iznad kada je kran koji služi za manipulisanje konzolama o koje vise profili.

Proces eloksaže se odvija po sledećoj tehnologiji :

1. Mehanička priprema. Žičanim četkama odstranjuje se prirodni oksid.
2. Odmašćivanje se vrši u deterdžentu na temperaturi od 65-75 C , t = 10 min.
3. Nagrizanje profila u kaustičnoj sodi na temperaturi od 40 – 60 C ,t = 5 min.
4. Neutralizacija u azotnoj kiselini.
5. Anodizacija u sumpornoj kiselini na temperaturi od 18 C, t = 50 min. Anodizacijom se stvara tanki film aluminijum oksida po predhodno nastaloj konfiguraciji pora. Ona se odvija u elektrolitu koji se sastoji od sumporne kiseline rastvorene u vodi. U ovakvom rastvoru se pusti jednosmerna struja na aluminijum tako da je aluminijum pozitivna elektroda (anoda) a negativna elektroda (katoda) je neki drugi odgovarajući metal. Zbog prolaza električne struje, sumporna kiselina počinje da se razlaže, vodonik se izdvaja na katodi a negativno naelektrisan kiseonik i sulfatni joni (katjoni) su prevučeni na aluminijumsku anodu. Kvalitet anodnog sloja zavisi od kvaliteta aluminijuma Al99,5 (legure AlMgSi0,5, AlMg1, AlMg3 popularno se zovu i legure ELOKSAL kvaliteta).
6. Bojenje u metalnom kupatilu (boje zavise od vrste soli metala), ova faza se preskače ukoliko je zahtev da aluminijumski profil zadrzi svoju prirodnu boju.
7. Zatvaranje pora ili siliranje može hladno ili toplo cca 3 min/mikron.

Površinski sloj aluminijuma se pretvara u staklasto kristalnu prevlaku. Preporučena debljina za aluminijumske profile od kojih se prave prozori, vrata i fasade je 20 mikrona i dovoljna je ze spoljnu upotrebu u građevinarstvu. Tanji slojevi su neotporni na habanje a deblji su isuviše krti, tako da pri bilo kakvom savijanju dolazi do pucanja staklastog sloja oksida koji štiti aluminijum.

Tonovi eloksaže se kreću od prirodne boje aluminijuma preko bronzanih nijansi do crne. Moguće je bojenje u zlatne tonove ali je ono manje postojano. Posebnim postupcima moguće je bojiti u plavu, crvenu ili zelenu boju ali su ovo veoma retki slucajevi zbog visoke cene. Bojenje se vrši neorganskim pigmentima na bazi kobalta, mangana ili ređe organskim pigmentima. Izbor tona eloksaže vrši se prema ton karti koja najčešće sadrži 6 (šest) nijansi. Dozvoljava se neznatno odstupanje tona eloksaže od odabranog uzorka, uobičajeno je da se toleriše odstupanje za jedan poluton ili manje.

Eloksirani aluminijum je veoma otporan na kiseline ali je zato veoma neotporan na alkalije (baze). Posebno se mora voditi računa da malter ili kreč ne ostanu nakon ugradnje na aluminijumskom profilu duze od nekoliko minuta jer ce doći do trajnog oštećenja sloja eloksaže.

Evropski i američki standardi dozvoljavaju manja oštećenja na površini eloksiranog aluminijumskog profila s tim da ova oštecenja ne smeju biti lako uočljiva ako se posmatraju golim okom sa rastojanje od 3 (tri) metra upravno na povrsinu.